Svet Automobila - Srbija

Skupa kontrola kvaliteta goriva

Cena goriva u čitavom svetu, pa i kod nas u najvećoj meri zavisi od cene sirove nafte na svetskom tržištu (od početka godine je poskupela za oko 22 odsto) i kursa dolara.

Takođe, zavisi i od državnih zahvatanja, akciza i poreza i svakako troškova poslovanja svake kompanije pojedinačno. Postoje, međutim, stavke u ceni na koje se može uticati. Jedna od njih je izmena uslova pod kojima se kontroliše kvalitet derivata, odnosno uzorkovanje goriva (pre svega evrodizela) na carinskim, odnosno komercijalnim skladištima.

Od 1. januara, kada je liberalizovano tržište derivata, rečeno je da u zemlju može da se uveze samo gorivo po evro standardima, uz zadržavanje procedure uvoza evrodizela, po kojoj se gorivo najpre mora istočiti u carinski rezervoar, a zatim, pre plasmana na tržište, u komercijalni rezervoar. Svako pretakanje prati uzorkovanje, analiza i izdavanje potvrde o usaglašenosti kvaliteta.

Samo jedna kontrola kvaliteta košta više od 500 evra, a kada se uvoze veća količine i gorivo sukcesivno prebacuje u komercijalno skladište, rade se dodatne analize i taj trošak dodatno utiče na cenu goriva. Zato će Udruženje naftnih kompanija Srbije zatražiti od nadležnih ministarstava energetike, finansija i trgovine da pojednostave procedure uvoza i stavljanja u promet goriva kako bi snizili troškove i cenu u maloprodaji.

Cela ta operacija, međutim, nije jednostavna. Propisi nalažu uvoznicima evrodizela da imaju dva rezervoara od po 500 kubika – carinski i komercijalni. Roba se najpre smešta u carinsko skladište, a potom se prebacuje u drugo, komercijalno iz koga se kvalitet ovog goriva ponovo kontroliše. I za svaku tu kontrolu uvoznik mora ponovo da plati. Problem je, očito, u nedostatku poverenja u jednom uređanu analizu.

Rešenje je, izričiti su u udruženju, u ukidanju dvojnih rezervoara i višestrukoj kontroli iste robe, što bespotrebno uvećava troškove uvoznika, a što bi se izmenom pravilnika lako moglo rešiti.

Svaki prometnik je obavezan da ima svoje komercijalno skladište, umesto da više njih u određenim situacijama koristi jedno. Kada bi se i ovo pitanje rešilo i to bi bio dodatni doprinos smanjenju kompanijskih troškova, odnosno stvorili bi se uslovi za pojeftinjenje goriva na pumpama.

U Udruženju naftnih kompanija koje čine (Eko Srbija – član Helenik grupe, Ina, Intermol, OMV, Petrobart – AVIA, Javno preduzeće Transnafta, Evolucija 2004, Intergas, Naftahem, kao i NIS, koji je u statutu posmatrača) uvereni su da svođenje carinskog i komercijalnog skladišta, na jedno, uz omogućavanje većem broju vlasnika robe da koriste isto skladište, vodi racionalnijoj upotrebi skladišnog prostora, uz niže troškove manipulacije robom i daleko manje troškove analiza.